Svako od nas ima neki svoj san, niko ne želi da besciljno tumara životareći. Kada smo bili mali niko se nije igrao sa malim ekonomičnim automobilima, već samo sa onim lepim, najbržim. ,,Samo oni koji se usuđuju zaista žive’’. Ovaj čuveni slogan Enza Ferrarija najbolje pokazuje ideju koja pokreće svaki Ferrari auto sa propetim konjićem na haubi. To sigurno nije filozofija onih automobila, koje ćemo nakon dugog života i brdo kvarova dati na otkup polovnih automobila, zar ne?
Ali kako je Ferrari postao to što jeste? Simbol prestiža, brzine i luksuza? Pa hajde da saznamo!
Ideja trkačkog automobila od starta!
Enzo je osnovao Scuderia Ferrari 1929. pre svega da bi pravio trkačke automobile. Ceo posao je bio usmeren na motosport dok nije izgradio prvi automobil za otvoren put 1947. Sam Enzo nije bio zainteresovan za ideju o proizvodnji putničkih automobila kada je formirana Scuderia Ferrari.
Od tada, Ferari je napravio neke od najsposobnijih, egzotičnijih i najtraženijih sportskih i super automobila na svetu – tako radi i dan danas.
Legendarni “propeti konj” je bio kamen temeljac trka Formule Jedan od početka Svetskog prvenstva 1950. Kupljen od strane Fiat grupe 1969., Ferari je zadržao svoje prisustvo u motorsportu, posebno u Formuli 1. Istovremeno, italijanski proizvođač automobila je takođe proizveo takve ikone putničkih vozila kao što su Dino, 288 GTO, F40, F50 i Enzo.
Grad u severnoj Italiji, u blizini Bolonje, Maranello je Ferarijev dom od 1940. godine. Na više od 250.000 kvadratnih metara, 45 zgrada fabrike udomljavaju više od 3.000 radnika. Ovde se strast, inovacija i tehnologija udružuju i stvaraju GT i Formula 1 automobile.
Ferrari u kratkim crtama
Enzo je želeo da se trka. On nije imao interes za izradu drumskih vozila. To je bilo sve do 1938. kada je bio angažovan od strane Alfa Romea na čelu njihovog odeljenja za auto trke.
Godine 1941. Alfa Romeo je konfiskovan od strane fašističke vlade Benita Musolinija. Enzovo odeljenje je bilo dovoljno malo da ne bude pogođen ovim. Bilo zabranjeno da učestvuje na trkama četiri godine, on se umesto toga fokusirao na proizvodnju alatnih mašina i pribora za avione.
Godine 1943. Ferari fabrika je preseljena u Maranello, gde je i danas. Fabrika je bombardovana od strane saveznika 1944. i obnovljena 1946.
Prvi putnički Ferari je izašao 1947. 125 S, sa V12 motorom od 1,5 L. Enzo je nevoljno proizvodio i prodavao automobile za finansiranje Scuderia Ferrari.
Rano 1969. Fiat je ponovo uzeo udeo, sa 50% učešća u Ferrariju. Neposredan rezultat je povećanje u investicionim fondovima, a radovi su počeli na proširenju fabrike namenjene za transfer proizvodnje Fiatovog Dino modela pokretanim Ferarijevim motorima iz pogona u Torinu.
Godine 1988., Enzo je nadgledao lansiranje Ferrari F40, poslednjeg Ferarija pre njegove smrti kasnije te godine, i svakako jednog od najpoznatijih superautomobila ikada napravljenih. Od 2002. do 2004. godine, Ferari je proizveo Enzo. Enzo je bio najbrži model Ferarija u to vreme, a uveden je i nazvan u čast osnivača kompanije, Enza Ferrarija.
Enzo Ferrari – Alfa, omega i istorija kompanije
Enzo Ferari u Alfa Romeu
Istorija Ferrarija je nepotpuna bez pominjanja da je Enzo radio za Alfa Romeo od 1920. do 1929. godine (on je želeo da dobije posao u Fijatu nakon Prvog svetskog rata, ali kompanija nije zapošljavala zbog ograničenja), i trkao se Alfama 10 godina nakon toga. Još sa 12 godina, Enzo je znao da želi da bude vozač trka. U Alfi, on je ostvario taj san, i uzeo je ,,Cavallino’’, ili propetog konja, kao oznaku za svoj Alfa trkački auto. Godine 1929, otišao je iz Alfe da bi osnovao Scuderia Ferari u Modeni.
Scuderia Ferrari – 1930te
Scuderia Ferrari nije se trkala sa imenom Ferrari, iako su Alfe na stazi bile označene propetim konjem. Automobili su dolazili u Scuderiu od Alfa na tjuning skoro čitavu deceniju, a Ferrari u Modeni je izgradila svoj prvi automobil, Alfa Romeo 158 Grand Prix Racer 1937. godine. Otišao je iz Alfe (ili je otpušten) 1939. godine.
Ferari tokom II svetskog rata
Kada je Enzo napustio Alfa Romeo, on je pristao da ne koristi svoje ime u trkama naredne četiri godine. To i nije bilo tako loše; tokom Drugog svetskog rata trke su većinom bile ograničene te četiri godine u svakom slučaju. Ferrari se preselio iz Modene u Maranello tokom rata, gde se i danas nalazi. Godine 1945., Ferari je počeo rad na 12-cilindričnom motoru zbog kojeg je kompanija bila poznata, i 1947. godine, Enzo je vozio prvi 125 S kroz fabričke kapije. Posleratni trkački period bio je najbolji za Ferari na stazi. Vozač Luiđi Čineti je prvi uvozio Ferrari automobile u SAD krajem 1940-ih, uključujući i prvi 166 Inter.
Posleratni period
Tokom 1950-ih, Ferari je imao legendarne inženjere kao što su Lampredi i Jano na platnom spisku, a za dizajn je bio zadužen Pinina Farina. Svaki put kada je trkački auto poboljšan, putnički automobil se okoristio. 1951., Ferrari 375 doneo je timu prvu pobedu – nad Alfa Romeom, ni manje ni više. 357 Amerika je bila hit na tržištu 1953., kao i prvi u dugom nizu 250 GT-a. Proizvodnja svih Ferrari automobila porasla sa 70 ili 80 godišnje u 1950 na više od 300 do 1960. godine. Enco je doživeo veliku tragediju 1956. godine, kada je njegov sin Dino koji je pomogao razvoju V6 motora Ferarija, umro sa 24 godine.
Turbulentna vremena za Ferari tokom 1960-ih
Krenulo je prilično dobro za Ferrari: Fil Hil je osvojio Formula 1 šampionat 1961. godine koristeći 1,5-litarski V6 trkački auto nazvan “Dino”. To je bilo doba seksi, omamljujuće 250 Testa Rosse. Ali stvari su postale grublje, kada je Kerol Šelbi doveo svoju Cobru na evropske trkačke staze. Nakon nekoliko godina rivalstva, Teksašanin je pobedio Italijana 1964. Ferari je takođe imao finansijske probleme, ali to nije bilo ništa novo. Bilo je razgovora sa Fordu o otkupu, ali je Enzo odustao i prodaje deo kompanije Fijatu 1969. godine.
Gazna kriza 70ih? Ma šta je to?
V6 motor stigao je u Dino 246 od ranih 70-ih. Godine 1972., izgrađena je Fiorano test staza pored fabrike. Ferrari je predstavio svetu Berlinetta Boxer flat-12 motor 1971. na salonu automobila u Torinu Salonu automobila u svom 365 GT / 4 Berlinetta Boxer-u, auto se našao u prodajnim salonima 1976. Automobili su štancovani po Ferrari standardima, a neki modeli su se proizvodili u hiljadama.
40 godina Ferarija
Da preskočimo do 1985. godine, kada je jedan od legendarnih Ferarija krasio plakate širom sveta: Testarossa (naziv modela je jedna reč, ne dve). 80ih je takođe viđen kabriolet Mondial i realizacija Enzovog sna, F40. Izgrađen je u čast 40. godišnjice kompanije, sa telom od ugljeničnih vlakana, džinovskih krila, i panela od kevlara. Brenda Ferarija je bio na vrhuncu. Ali 1988, Enzo je umro sa 90 godina. Sin Pjero postao je direktor.
Ferari nakon Enza
U 2000im., prateći uspeh tima u Formuli 1 sa Šumaherom, putnička vozila su bila podignuta na potpuno novi nivo. Ferrari F430 izašao je leteći, praćen vrhunskim 599 sa vrištećim prednjim V12 motorom. Ferrari je takođe uveo niz novih modela u svojoj postavi sa Ferrari California i Ferrari FF, od kojih su oba dobila odlične kritike od fanova i kritičara. Ferrari 458, lansiran u 2010. godini po mnogima je jedan od najvećih ikada. Nedavna F12berlinetta i hibridna zamena za Enzo – Ferrari LaFerrari su spremni da Ferari odvedu u budućnost (vrlo brzo, naravno).
Da li je sada barem malo jasnije, kako i zašto je Ferrari to što danas jeste? Za kraj je interesantno pomenti i činjenicu da dase baš danas aukcijski, istovremeno prodaju tri retka modela Ferariji po cenama od preko 50 miliona evra, iako su proizvedeni u samo 30 primeraka. Impresivno, zar ne?
